Najbolje sto može da se desi jednom objektu koji pruza usluge bliske turizmu jeste recenzija na nekoj od platformi tipa Google Maps, Booking, AirBnB itd. Međutim problem jeste u tome što dosta naših ljudi ne zna koliko se stranci oslanjaju na recenzije sa interneta.
Jer da znaju siguran sam da bi bivši komunistički funkcioneri poradili više na licu svojih mesta kako bi se bolje pokazali i time dobili bolje recenzije i pridobiti nove turiste.
Poslednjih godina mnogo je učinjeno na promociji turizma u Srbiji, pa čak smatram jednom od genijalnijih ideja to što su pokrenuli program dodele vaučera za letovanje (odmor) u Srbiji. Nakon ispunjenh uslova ministarstvo vam salje vaucer na 5000 dinara za to sto ćete provesti svoj odmor u svojoj rodnoj zemlji.
Ako vam je prva pomisao “Gde bih uopšte mogao da na odmor u Srbiji!?”, postavite sebi kontrapitanje “Šta sam ja to od Srbije obišao pa znam da nigde nema?”. Srbija ima toliko lepota koje mnogi nisu ni svesni a oni koji su svesni ili ljubomorno ćute i neće da pričaju drugima ili im je to svakodnevica pa im se to podrazumeva i ne vide to kao atrakciju turistima.
U svom ovogodisnjem obilasku Srbije krenuo sam na Srebrno Jezero iz više razloga. Jedan je to što sam čuo da je divno, drugi što sam dobio vaučer, treći što nisam bio 20 godina i četvrti što su u okolini 3 velike tvrđave koje sam želeo da obiđem.
Prvo sam obišao Smederevsku tvrđavu. Najveća tvrđava u ovom delu evrope koja izlazi na Dunav. Tvrđava je ogromna sa velikim zidinama na koje možete da se popnete. Ko voli srednjovekovne građevine ovaj lokalitet je prava poslastica za njih. Ali utisak mi je pokvarilo par nimalo naivnih stvari.
Obzirom da je tvrđava u odličnom stanju dosta stvari u vezi nje nije iskorišteno.
Korov, trava i nepošišano šiljeje na sve strane što je umanjilo veličanstven izgled tvrđave.
Otpad koji su “posetioci” ili omladinci bacali je na sve strane i u mnogome daje dojam da se ne vodi dovoljno pažnje o tome.
Razni grafiti od atuolaka kojima je išarana tvrđava.
Pokušaj rekonstrukcije unutrašnjosti tvrđave sa jeftinim materijalima koji su već počeli da otpadaju.
To je upravo kombinacija koja je dovoljna da mi promeni sliku o ovom lokalitetu.
Ulazak u tvrđavu se plaća i iznosi 60 dinara, tj 0.50 centi po osobi u 2018 godini. Time plaćate samo ulaz da vidite unutrašnji deo tvrđave. To je realno smešno. Poređenja radi u Nemačkom Štutgradu ulazak u botaničku baštu se plaća 25 eura po osobi, što je 50x više, ali ujedno i 50x bolje izgledalo od tvrđave. Poentirao bi da bi nešto valjalo mora i da košta jer se upošljava više ljudi na održavanju i potrošnom materijalu.
E sad dolazimo do dileme. Ako ste čovek iz Srbije i treba da ocenite neko svoje podneblje ili kraj zemlje u koji ste prvi put došli a uvideli ste nedostatke, da li ćete umanjiti ocenu na nekom portalu za turističke lokacije ako znate da to neki stranac može da pročita i npr promeni svoje mišljenje o dolasku na taj lokalitet zbog vašeg komentara? Ili ćete dati najviše ocene i hvalospeve a znate da nije najbolje, utičete na nekog turistu koji je zasenjen vašom ocenom i dođe i razočara se? Time ste upravo ostali bez potencijalnih posetilaca tog inostranog gosta koji bi preporučio posetu tom mestu i plus dobijate dodatno lošiju ocenu i recenziju.
Ja bih dao najvišu ocenu i odličnu recenziju za ono što je lepo i izostavio ono što kvari utisak, ali bih onda svašta napisao JP “Smederevska Tvrđava” na stanju u kojem drže istu.
Ljudi moraju da shvate da je naše lice nešto najbitnije o čemu moramo svi pojedinačno da vodimo računa, jer naša zemlja je PRELEPO mesto za sve nas goste iz inostvanstva. Rapolažemo sa divnim lokalitetima i kulturnim nasleđem koje uz minimalno ulaganja može da bude centar evrope za turiste. Nije sve u moru.
