I tako krenem do pijace u ovo nedeljno jutro i kod Carske Palate u susret mi ide bajkerska grupa ljudi koji govore meni nepoznat jezik i uputiše se ulicom Branka Radičevića prema keju.
Izgledali su mi malo izgubljeno i sluđeno bez ideje šta da obiđu u Sremskoj Mitrovici. Činjenica da nigde nema brošura iz kojih bi mogli da pogledaju ponudu ne ide u prilog.
Pretpostavljam da ih je neko od lokalnih bajk klubova dočekao i da ih je uputio u pravom smeru.
Ko zna. Nego ja da sam u nekom drugom gradu u kojem sam prvi put bez nekih smernica ili vodiča ne bih mogao, ili bih ali ne bi video ono što taj grad čini veličanstvenim.
