Lični unos

Reciklaža

By In

Koliko puta ste slusali price kako kad odete u Budimpeštu nema jednog papirića bačenog na ulici, kako tobož „beli svet“ ima višu svest o zaštiti životne sredine od nas.

Ali da li je sve tako divno i bajno?

Da li tamo zaista žive tako lepi nasmejani ljudi koji nose cvet u kosi kad krenu na posao?

Ne bih rekao.

Na zapadu je sve zaista uređenije i čistije ali više kao posledica nekog uređenog sistema. Tako npr u Budimpešti stvarno ne može da se vidi papirić ili otpadak na ulici ali to je zato što komunalna policija piše kazne na licu mesta i od po par stotina do nekoliko hiljada eura.

Nemačka kao jedna zemlja koja je uzor mnogim nacijama i nacionalnositma je identifikovala problem sa zaštitom životne sredine od teško razgradivih materijala poput PVC kesa i flaša. Takođe je otišla i korak dalje i shvatila da su glavni generatori otpada tog tipa uglavnom marketi koji prodaju takve proizvode. Dalje su razvili sistem reciklaže i odlaganja otpada na pravi način. Pa ispred svake zgrade i u svakom naselju možete da nađete 5 kontejnera za otpad. Jedan je za papri, drugi za plastiku, treći za aluminium. četvrti za tekstil i peti za staklo, stim da na petom ima i dodatno upozorenje da je preporučljivo i poželjno da odlažete reciklažno staklo u određenom vremenskom periodu jer se stvara buka prilikom odlaganja koja može da smeta okolnim meštanima. Time što reciklirate imate popust na račun za odnošenje smeća koji nije zanemarljiv nego i do 50% računa, ali takođe postoji i kontrola ukoliko ubacite pogrešnu vrstu smeća u pogrešan kontejner pa još ako provale da ste to vi uradili onda dobijate račun uvećan za 50%.

To je super svako bi pomislio ali neće se smeće samo podeliti i odložiti u svoj kontejner. Ljudski faktor je uvek prisutan jer i jeste generator otpada u tom lancu.

Tako npr imate u svakom marketu jednu mašinu za recikliranje plastičnih, staklenih i aluminiumskih ambalaža.

Kulturno dođete i donesete ambalaže, ubacite u mašinu, ona vam izbaci kupon koji dajete na kasi i kasir vam vrati novac za to što ste reciklirali. Zvuči unosno 🙂

Ta kultura koja je razvijena kod ljudi je široko rasprostranjena, te možete da vidite čoveka koji dođe u najnovijem Porcheu sa gepekom punim plastičnih flaša da reciklira, a u kupovinu nosi svoj platneni ceger jer se svakak kesa naplaćuje.

U ovome može da se vidi jasan šablon zašto to funkcioniše. Ljudi dobijaju nešto konkretno za uzvrat samo zato što recikliraju. Iz tih razloga nigde ne možete da vidite na ulici bačenu plastičnu flašu, aluminiumsku limenku ili staklenu flašu. Sve se reciklira i za sve dobijate novac!

Sigurno se pitate kako se to isplati prodavnicama da to rade?

Jednostavno imaju olakšice na porezu zato što recikliraju. Oni su deo lanca problema i snose jednake posledice za zagađenje životne sredine stim da je sistem nagrađivanja proporcionalan.

Možda ste i dalje skeptični jer zašto bi se država odrekla dela poreza od lanaca trgovine samo zato što oni recikliraju?

Jednostavno zato što im se to mnogo više isplati. Rešavanje problema na izvoru. Kao kada brod tone, prvo krpite rupe pa izbacujete vodu, ista je logika i ovde. Prvo rešite izvor problema ali isto tako pružite uslove i nagradu za brigu o sredini.

Sve u svemu sistem nagrađivanja je to što daje rezultate. Negde kaznama a negde vas plate.

Skorašnji zakon kojim se uređuje naplaćivanja plastičnih kesa u marketima je čista farsa jer se kese naplaćuju simbolično, ali takođe sam primetio da dosta ljudi nosi svoje platnene torbe u trgovinu što je vrlo pohvalno. A zamislite kako bi to izgledalo sa jednim nemačkim sistemom?

Istraživajući šta je po tom pitanju učunjeno u našem gradu Sremskoj Mitrovici, našao sam sledeće http://www.komunalije.co.rs/?p=3307

Osim toga nema drugih podataka koji bi zaključili koliko je ta akcija bila korisna i kakve je efekte dala ali sigurno da jeste. Nego iz teksta se vidi da je bila više obaveza za korisnike stim da nema nikakve nagrade osim što imate osećaj da činite nešto dobro.

Gradnja svesti i briga o životnoj sredini je konstantan posao i ne može se svesti na kampanje tog tipa. Na njima se mora intenzivno raditi i graditi pre svega svest kod sugrađana ali i dati im neki interese da to rade jer nije svakome dovoljan samo osećaj da je učinio nešto dobro.

Ukoliko bi obezbedili prvo infrastrukturu za recikliranje u gradskim zajednicama, regionalna deponija Srem-Mačva već radi reciklažu, podigli cene odnošenja smeća 50% i uveli sistem popusta do 50% za one koji recikliraju imali bi još bolji odzivi sigurno bolje rezultate.

Treba mobilisati sve sugrađane da vode računa i razmišljaju o tome jer ovu zemlju i naš grad smo nasledili od naših predaka a posudili od naše dece na kraju krajeva.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.