Pa da počnemo
Da li ste bili nekada u fazi da kažete ili pomislite dosta mi je ove zemlje i ove sredine. Idem negde drugde gde će mi biti bolje i gde će me ljudi više ceniti.
Siguran sam da je dosta vas imalo iste ili slične žute minute.
Međutim istina je da ni tamo negde vas neće ceniti vise a nije sigurno ni da će vam biti bolje.
Nego jeste li se nakon toga zapitali kako ste uopšte došli do tog rezona? Šta je to što je “punilo vašu čašu”, koja se jedan dan prelila. Da bi ste ustali jedno jutro i rekli, pomislili ili uradili tako nešto?
Iz ličnog iskustva govoreći ono što je “punilo moju čašu” je uglavnom bilo nezadovoljstvo jer nisam imao odgovarajući posao, pa onda kad sam imao posao nisam imao odgovarajuću platu, pa stambene uslove, pa onda druge užitke i slobode.
Danas kada sam ostvario sve te prethodne ciljeve zatekao sam se opet u nezadovoljstvu. Ovaj put je bilo sredina u kojoj živim. Nisam zadovoljan! Ulice su užasne, smeće je na sve strane, mislim da se ne ulaže u prave stvari niti se vodi računa na postojeće. Nekako je sve u “statusu quo” i izgleda kao da se nismo pomakli nigde zadnjih 25 godina.
Takvom dojmu su doprinela i medijska bombardovanja i nove tehnologije. Sve je postalo digitalno i sve se svodi na život pred računarom ili telefonom. Dodatno bombardovanje afirmisanih i neafirmisanih medija sa bombastičnim naslovima i “Clickbait” samo za jednu posetu više spremni su da napišu nebulozne tekstove samo ako je skandalozno i senzacionalistički.
Nezadovoljstva iz različitih izvora su me naterali da pokrenem ovaj trenutno lični projekat i pokušam da kanališem svoje nezadovoljstvo u nešto konstruktivno i korisno za mene i moje meštane. Da pokušam da podignem kvalitet sredine u kojoj živim i da ubrzamo razne procese koji se odvijaju oko nas.
To je plan, a kako će izgledati realizacija i da li ću na tom putu imati priliku da ostvarim svoje ciljeve i zamisli… pa… videcemo.
Čitamo se u nekom drugom postu.
Poyyy
