Da li ste se zapitali nekad zašto volite Sremsku Mitrovicu, ukoliko je volite kao mesto u kome živite?
Kao dete koje je živelo u Železničkoj ulici krajem ’80, ta ulica je bila obogaćema drvoredom lipa a koja se nastavljala na čuveni drvored stogodisnjih platana koja vodi prema Železničkoj i Autobuskoj stanici.
Ulica je bila prilično prometna, a leti bi cela ulica mirisala na lipu. To su bile lepe uspomene. Generalno grad veoma bogat rastinjem, drvoredima, zelenim površinama i to mi se nekako podrazumevalo da tako i treba. Međutim sam onda video kako izgleda Beograd i Novi Sad. Beograd je bio čista betončina na kojoj leti temperatura dostiže i do 50 stepeni celziusa. Novi Sad je bio malo lepši i zeleniji pa mi se time i više svideo kao mesto gde bi u budućnosti mogao studiram i živim neko vreme.
Danas skoro 30 godina kasnije ponovo živim u Sremskoj Mitrovici ali dosta toga se promenilo. Železnilka ulica umesto drvoreda lipa dobili smo lepu i uredjenu ulicu sa kružnim tokom i neko nisko drveće sa malim krošnjama.
Obzirom da globalno zagrevanje pretstavlja fenomen 21 veka izazvan prekomernom upotrebom fosilnih goriva koja kao nuz posledicu oslobađaju velike količine ugljen dioksid i pravi efekat staklene bašte zbog koje se temperatura na planete povećava.
Kao jedno od rešenja za ovu opasnost je sadnja drveća koja bi nam prečistila više ugljen dioksida i stvorila više kiseonika.
Drveća imaju mnogo veći efekat na ćovekovu sredinu od samo prečišćivača vazduha. Najlakše predstavljeno: ako bi ste u podne peške krenete ulicom kralja petra od Železničke prema centru, verovatno bi ste birali stranu ulice gde je hladovina jer bi vas sunce u suprotnom otopilo. Ali ako nastavite istom ulicom, na delu od Trezora prema pošti ne bi ste morali da birate stranu. Na tom delu ulice postoji drvored lipa sa obe strane što je vec čini mnogo prijatnijim vaše kretanje dok je temperatura sigurno za par stepeni niža u odnosu na prethodnu etapu.
Svetski trendovi idu i dalje. Lokalne vlasti su pošele da farbaju asfalt sa belom bojm kako bi postigli što veću refleksiju sunčevih zraka i smanjili temperaturu na ulicama. Efekat nije zanemarljiv jer tom tehnikom su uspeli da smanje temperaturu asfalta od 46 na 36 stepeni. Dakle 10 stepeni celziuovih je reflektovana.
Možemo razumeti da se u rekonstruisane ulice sade nisko drveće sa manjim krošnjama iz razloga što nemaju veliko i jako korenje te u budućnosti neće podizati pločnike i asfalt na tim mestima, ali takođe posledica takvih odluka je to što će ubuduće te ulice biti znatno toplije i neprijatnije za kretanje leti.
Kompromis mora da se nadje i da se nadje bolje rešenje. Treba pratiti svetske trendove a delovati na svoju životnu sredinu.
