Infrastruktura, Obrazovanje

Visoko Školstvo u Sremskoj Mitrovici

By In

Uvod

Iako je visoko školstvo u Srbiji generalno dovedeno na vrlo zabrinjavajući nivo, potreba za obrazovanjem iz istih razloga je još veća ali ujedno i zbunjujuća za mnoge.

Najveći broj studenata iz Sremske Mitrovice odlazi uglavnom u univerziteske gradove kao što su Novi Sad i Beograd. Sa dosta niskom šansom da će se ponovo vratiti u svoje mesto. Ukoliko budu dobri studenti brzo će ih bezecovati neki Englezi, Nemci, Amerikanci i druge svetske sile. Bez mnogo ubeđivanja pridobijaju sa rečima „Siguran Posao“ ili „Odlična zarada“. Ali da li je sve tako sjajno.

 

Stanje

Prvo studenti su često ogorčeni sa stanjem u državi i količinom radnih mesta na kojima potencijalno mogu da rade u budućnosti po završetku posla. Sve to potiče pre svega iz porodice. A još gora je slika ukoliko neko od roditelja nema posao pa je egzistencija pod znakom pitanja. Oni koji uspeju da odu na studije i upišu se na budžet već uveliko pomažu svojoj porodici. Oni koji su na samofinasiranju su uglavnom svesti da se porodica odriče mnogo čega da bi oni studirali. Ima i onih koji u toku studija nađu poslove kako bi olakšali i sebi i roditeljima. Sledeći problem koji imaju su problem sa domovima, knjigama i drugim fakultetskim aktivnostima.

Sve je to potencijalno veliko opterećenje za porodicu kada šalju dete na studije. Još ukoliko budući student nije dovoljno motivisan za to što je upisao problem se samo produbljuje.

Međutim sagledavajući srednje školstvo u Sremskoj Mitrovici može se zapaziti da tu postoji više različitih vrsta pa tako imamo: Tehničku, Hemijsku i Šumarsku, Ekonomsku, Medicinsku školu.

 

Širiti vidike

Kod visokog obrazovanja postoji samo Pedagoški fakultet. Ostale privatne i isturena odeljenja neću ni da pominjem. Niti zaslužuju niti imam lepo mišljenje o njima, pa neću da iznosim ni loše.

Obzirom da je srednje školstvo već prilično dobro pokriveno, nadogradnja na visoko školstvo bi mogla da se sprovede dosta lakše. U Sremsku Mitrovicu već putuje velik broj srednjoškolskih učenika i uglavnom su popunjene škole, neke manje neke više. Ali ukoliko bi se otvorili Fakulteti za pomenute škole Tehnički, Hemijski, Šumarski, Ekonomski i Medicinski to bi moglo da bude veliki značaj za sam grad i pristupačnost visokog školstva za mnoge srednjoškolce možda ne bi mogli da priušte studije u Novom Sadu ili Beograduč. Za početak ne bi moralo da bude mnogo smerova. Neka bude barem po 3 smera na svakom fakultetu. Kada bi se uradila dobra analiza poslednjih 10 godina i videli trendovi šta đaci upisuju, najpopularniji smerovi bi mogli da se otvore za početak.

Osim što bi se omogućilo učenicima pristup fakultetima, mnogi akademci ili pak doktoranti bi mogli ili imali želju da predaju na fakultetima u svom rodnom gradu. Najbolje bi bilo kada bi se mogla ostavariti saradnja naših državnih eminentnih fakulteta sa lokalnim i u saradnji kreirati program obrazovanja.

 

Saradnja za budućnost

Saradnja privredika i fakulteta bi mogla da se ostvari. Brodogradilište bi moglo da učestvuje u tehničkom fakultetu za konstrukciju plovila ili dizajniranje istih i pomoglo na tom polju sa razmenom iskustava ili predavanjima profesora iz Holandije.

Eaton, Cooper Standard, Mitros i drugi bi mogli da pomognu u delovima koji bi bili interestantni za njihovu kompaniju.

Saradnja je uglavnom najbolji način da se podstakne nešto što bi bilo zdravo i produktivno. Podizanje kvaliteta znanja i dostupnost istog pomera sve nas kao građane napred, da budemo bolji i veštiji a samim tim i produktivniji. Ipak živimo u 21. veku kada su Autonomna i elektična vozila već stvarnost a robotika bliska budućnost.