Možda zvuči malo suludo, ali treba imati par stvari na umu.
Grad je sada već dosta uložio u gradsku plažu i ispunjeni su minimalni higijensi uslovi (postojanje toaleta).
Osim toga svake godine se iznova sređuje i doteruje za novu setonu sa nasipanjem novog peska, separacije ili nečeg trećeg.
Sve je to trošak gradu. Jeste da sve to već mi plaćamo ali realno gledano ukoliko bi se naplaćivau ulaz na plažu kao što je primer Štranda u Novom Sadu, postojala bi sredstva kojim bih direktno mogla da se finansira gradska plaža za dalje investiranje i održavanje.
Naravno to bi trebalo da bude neka simbolična cena tipa 20 din po čoveku. Obrzirom da u sezoni na gradskoj plaži u toku dana bude više od 1000 posetilaca a u večernjim časovima možda i više, to bi bila vrlo pozamašna svota na kraju jednog meseca.
Prostom i naivnom računicom cifre izgledaju ovako:
30 dana x 2000 posetilaca * 20 din po ulasku = 1.200.000 dinara. To je 10.000 eura. A sa tim novcem se može mnogo toga uraditi ako se niko ne ugradi.
Ukoliko po sezoni uspe da se skupi 40.000 eura to je svota kojom može da se finansira nešto novo na plaži ili njeno proširenje, promocija i druge ideje građana.
Poređenja radi ovo su cene ulaska na štrand od 2017 godine:
“Dnevne ulaznice biće 50 dinara, sezonske 1.350, a sa popustom za đake, studente i penzionere 1.150 dinara. U cenu su uračunati i troškovi izrade. Deca do sedam godina ne plaćaju ulaz.” – izvor 021.rs
