Tako je glasila jedna tabla na raskrsnici u centru Beograda. Interesantan koncept za jedan reklamni prostor koji je pri tom nekomerijalan. Posle sam nasao da je to zaista bila akcija jedne Beogradske organizacije gde vise o njima mozete procitati ovde.
I tu se tema načinje. Dobro ne baš tu, ali zadnjih dana je došlo u žižu javnosti kvalitet vazduha koji udišemo. Naravno uzbunu su podigli stanovnici Niša koji su tih dana udisali izuzetno zagađen vazduh. Ali pretraživajući internet ispostavilo se da to nije ništa novo i da se godinama unazad podiže to pitanje.
Zagađivači
Teška industrija je jedan od glavnih zagađivača svugde u svetu. Ko je živeo u Sremskoj Mitrovici u vreme dok su radili Matroz i Celoloza znaju o čemu je reč. Nesnosan miris koji ljude tera na povraćanje znao je da se širi danima po celom gradu. Na sreću ili nesreću sada više ne rade i kao smo se “spasili”.
Ako pitate stanovnike naselja Blok B, neće vam reći da su spašeni. To naselje već godinama tišti funkcionisanje topionice u neposrednoj blizini. Sirmium Steel/Metalfer ili kako se već zove, je jedan od većih zagađivača. Stanovnici Bloka B su se već godinama unazad žalili na “sitne” čestice koje ih zasipaju. Navodno ne mogu da sede na dvorištima, suše veš jer požuti od čađi, ali više o tome pročitajte ovde kako ne bi citirao sve.
Osim velikih fabrika motorna vozila su takođe zagađivači. Iako je na snazi zakon da možete da uvezete i registrujete automobil koji ima ECO3 motor, s vrema na vreme ćete videti nekog Golf 1 ili 2 kako iz auspuha ispušta crni gusti dim. Ljudska snalažljivost je shvatila da neki automobili mogu da idu na mazut/lož ulje, koje je dosta povoljnije od čistijeg Euro-Dizel goriva.
Ušteda na zdravlju?
Ali sve ima svoje. Zarad kog dinara više u džepu spremni smo da svima zagadimo životnu sredinu. Znam, znam, standard, plate, nizak životni standard, umanjene penzije itd. Sve znam. Ali ipak postavljam, pre svega sebi a onda i drugima, da li nam koji dinar više i džepu zaista znači više od zdravlja?
Predpostavljam da da dok to radimo. Ili kada se razbolimo ne razmišljamo gde je uzrok, pa da kažemo “E to je zato što je vazduh lošeg kvaliteta, a loš je jer ja vozim auto na lož ulje”.
Uostalom da li zaista pređete više kilometara?
Jel vam zaista ostane više novca? Ili samo na pumpi piše veći broj kada za hiljadarku sipaš gorivo. Pa umesto 6,32l piše 6,89l.
Jel kad odete kod majstora na servis zaista platite manje zamenu dizni zahvaljujući ložaku?
Da bi stvar bila još gora prijatelj mi je ispričao da su sad našli odnos u mešavini lož ulja i motornog ulja. Pa kada pomešaju auto može da ide bez problema.
Repeticija problema
Kao što sam pomenuo svake godine se pokrene priča o kvalitetu vazduha i to ekskluzivno u jesen i zimu. To je vreme kada najveći zagađivač vazduha pokreće svoje parne pogone, kotlove, centralne peći, kaljeve peći, pa se pokrenu toplane a i mnoge druge termoelektrane da prozvedu više struje. Tad kreće grejna sezona.
Sitne čestice koje napuštaju odžake poznatije kao PM10 i PM2.5 čestice odlaze u atmosferu. Iako ovaj proces izgleda kao bezazlen to je jedan od glavnih uzroka drastičnog pada kvaliteta vazduha koji svi udišemo.
Naravno ni ovde čovekova dovitljivost nije zakazala pa se ljudi greju na razne energente. Drva, ugalj, pelet, samo su neka od mnogobrojnih. Ali da li ste čuli da se ljudi greju na kosti. Kosti od životinja takođe mogu da gore i prave temperaturu. A slučajno je u Novembru tradicionalno svinjokolja. Skoro sam slušao da se negde greju na automobilske gume.
Koliko je uopšte zagađen vazduh koji dišemo
To je dobro pitanje ali odgovor ne umanjuje značaj teme. Recimo da je prethodnih dana u Nišu index kvaliteta vazduha bio 300+ što drugim rečima znači OPASNO. Glavni zagađivač su bili PM2,5 čestice. To spada u red nekin od najvećih Kineskih industrijskih centara.
Takvu vest su preneli i mediji pa možete pogledati ovde:
http://rs.n1info.com/Zdravlje/a453514/Nis-grad-koji-se-ne-vidi-od-dima.html
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=04&nav_category=12&nav_id=1477700
Nadgledanje
Kako uopšte da znate da li je vazduh zagađen?
Verovali ili ne i u Srbiji se kvalitet vazduha prati i to od strane ministarstva. To što ne preduzimaju ništa po tom pitanju je nešto na šta smo navikli. Pa dok narod sam ne digne glas, koji je pri tom kratkog daha, niko nas ne obaveštava o tome.
No, postoje uređaji koji proveravaju kvalitet vazduha i šalju te rezultate u jednu bazu koja je posle nama dostupan. Čak je Predrag Katanić (čovek koga ne znam) napravio aplikaciju na kojoj možete pratiti kvalitet vazduha u mestima sa liste. Aplikaciju preuzmite ovde.
Na ovom sajtu možete da pogledate uživo kvalitet vazduha u različitim sredinama na celom svetu. Ovo nije vladin projekat nego svetski i svi senzoti koji su postavljeni se nalaze na mapi. Moguće je pogledati razne parametre kvaliteta vazduha u zadnjih nedelju i više dana.
Treba imati u vidu da nisu svi senzori isti i da se negde mere različiti parametri. Negde ćete naći informacije o vrednostima SO2, NO2, CO, a negde i više od toga npr Q3, PM2.5, PM10, temperaturi, pritisku, vetru, vlažnosti.
Najbitnije je stanje PM2.5 i PM10 čestica. One se ne vide i ne osete ali njih svakako udišemo i zadržavaju se u respiratornim organima. Možda ste nekad primetili da kada dođete iz šetnje ili grada gde je velik saobraćaj, primetite da vam je nos prljav, usta suva ili se jednostavno osećate prljavo.
Nije bez razloga vazduh najsvežiji posle kiše. Tada se sve te sitne čestice iz vazduha povezuju u kapljice kiše i padaju na zemlju.
Sremske Mitrovice nema na mapi ali imam u planu da nabavim jedan uređaj za kontrolu kvaliteta vazduha i da ga instaliram kako bi mogli da pratimo kvalitet vazduha i u našem gradu.
Zaštita i preventiva
Kako se zaštititi? Pa jedino medicinskom maskom, koja može da zadrži deo čestica koje udišemo u tkanini umesto da završe u vašim ili plućima vaše dece.
Veći je potencijal u prevenciji.
Industrija bi trebala da ima i redovno da čisti i menja filtere u fabrikama.
Trebalo bi da se vozimo češće biciklom nego kolima.
Kada smo na raskrsnici na kojoj se dugo čeka da ugasimo vozilo. (u Beogradu se na raskrsnici koja je imala gore pomenut znak čeka 2 minuta na zeleno svetlo)
Da se smanji ukupan udeo domaćinstava koja koriste čvrsto gorivo za grejanje i da se pređe na čistije sisteme ili na daljinsko grejanje o kome sam ranije pisao. (pod uskovom da se pre toga redukuju cene i poradi na popularizaciji daljinskog grejanja)
Ok sad ćete pomisliti, na dosta toga ja ne mogu da utičem. Šta me briga. E pa ne! Vaša svest je najbitnija. Da razmisljate o tome i drugima da skrećete pažnju. A ako mislite da vam je to malo i da možete više i želite, onda ašov u ruke i posadite drvo kao što su to učinili naši sugrađani Rotarijanci.
