Bezbednost, Infrastruktura

JEZIV SAOBRAĆAJNI UDES! – Ima li kraja?

By In

JEZIV SAOBRAĆAJNI UDES KAMIONA I AUTOBUSA, je prva vest koju sam čuo za 1. Maj 2019. godine. Nije to usamljen slučaj na žalost jer svakakve stravične nesreće možemo svakodnevno da vidimo ili pročitamo u nekom mediju.

Ali nameće se drugo pitanje kako dolazi do istih i mogu li se zaustaviti takve nesreće?

FUTURIZAM DANAS

Mnogo stvari koje danas postoje su pre samo nekoliko decenija bile u sferi futurustike, naučne fantastike viđene samo na filmovima istog tipa. Danas se već uveliko radi na autonomnim vozilima koja bi trebala da zameni trenutnu vrstu vozila. Na globalnom novu u ovoj inovaciji predjanji, naravno, Google.

To nama u Srbiji ne znači mnogo jer će takve stvari kod nas biti plasirane kao prozvodi za potrošače. Nije mi poznato da se na ovom polju uopšte radi ili nešto razvija u Srbiji, ali da ne grešim dušu nisam siguran te bih voleo da me neko i demantuje.

No, iako ne razvijamo takve stvari možemo da razmišljamo u malo drugačijem kontekstu.

ČEMU AUTONOMNA VOZILA

Pre svega zbog bezbednosti. Mnoge države su prepoznale potencijal jer bi na taj način mnogo uštedele. Najveće uštede bi se ostvarile na ljudstvu za koje svet smatra najvišom vrednosti svake zemlje. Jer poznato je da građani stvaraju BDP (GDP) ali isto tako se i dug svake zemlje izražava po stanovniku. Više stanovnika veći potencijaln za zaduživanje ali i proizvodnju dodatne vrednosti. (To nisu svi u Srbiji shvatili baš)

Drugi razlog je novac. Autonomna vozila bi bila revolucionarna za čovečanstvo, ukoliko bi se pristupačnost svela na nivo običnih ljudi. Na toj revolucionarnosti se može mnogo zaraditi. Bonus je što bi se takva revolucija odrazila na mnoge industrije.

ZAKONSI STATUS QUO

Status quo je, da bi ste mogli da upravljate vozilom morate da položite vozački ispit. Ispunjavanje mnogih drugih poduslova koji se odnose na godine starosti i psihofizičko stanje se podrazumevaju kao i polaganje za odgovarajuću kategoriju. No da se ne cepidlačimo. Vozačka dozvola je samo potvrda da ste vi završili obuku i da znate da upravljate vozilom i da ste upoznati sa saobraćajnim zakonima. Takođe po novom zakonu, kada položite prvo dobijate status vozača početnika i na vas se primenjuje posebne obaveze prilikom učešća u saobraćaju.

Od ovog momenta počinje ono što je zaista moje razmišljanje i mogućnost inovacije.

Svi zakoni o saobraćaju postoje kako bi zaštitli nas i druge učesnike u saobraćaju. Postoje kako bi postojao red i pravila ponašanja u istom i kako ne bi nastao haos.

Međutim kako da znate da će se toga svi pridržavati?

Recimo da svako ispoštuje osnovne obaveze pre početka vožnje. Da nije pod dejstvom alkohola, da je odmoran, da je vezao sigurnostni pojas, da je podesio retrovizore. Ono što ne možete da pretpostavite da će se svi pridržavati propisa prilikom kretanja. Ograničenja brzine, ustupanje prvenstva, prestrojavanje, prolazak kroz zeleno svetlo, neagresivnu vožnju, stajanje na pešačkom da pešaci prodju, usporavanje prilikom prolaska pored škole itd. Dakle mnogo je dodatnih obaveza za vozače koje su ostavljene na proizvoljnost.

Jedina pretnja i bojazan vozača je da vas ne zaustavi policija i naplati kaznu. Čak i kada dobijete kaznu da platite ispostavi se da će te pre platiti kaznu i nastaviti po istom, umesto da počnete da poštujete pravila. Pogotovo se kod nas u Srbiji saobraćaj tretira proizvoljno kao i svi zakoni vezano za isti, umesto da se tretira kao nešto što postoji zbog nas samih da nas zaštiti.

UNAPREĐENA BEZNEDNOST SAOBRAĆAJA

Obaveza da na sva vozila koja su registrovana na teritoriji Srbije moraju biti instalirani uređaji za daljinsko ograničavanje brzine kretanja.

Ova hipoteza rešava jedan problem ali „otvara“ neke druge probleme.

Skoro svako vozilo danas poseduje „brodski računar“ ili poznatiji kao „kompjuter“ a u uskim krugovima poznat kao CCU (Central Control Unit). To je faktički računar koji upravlja našim vozilom na osnovu nših komandi koje dajemo prilikom upravljanja vozilom. Na takav računar bi mogao da se postavi mali kontrolni uređaj koji funkcioniše putem mobilne, radio ili neke treće mreže. Taj uređaj bi pre paljenja automobila mogao da radi par provera tipa alkohola, vezanog pojasa i proveru brzine kretanja.

Iako bi u prvi mah trebala GPS lokacija da bi se moglo kontrolisati ograničenje, zaista bi sve to moglo da se reguliše sa uređajima koji bi se postavljali tamo gde su znakovi ograničenja na snazi. Ako uzmemo u obzir da je ograničenje brzine kretanja u naseljenom mestu 50 km/h to znači da bi sva vozila u gradu bila ograničena na tu brzinu. A dodatni uređaji bi bili kao dopunska ograničenja.

Ukoliko bi se uključila i aktivna GPS lokacija onda ne bi bilo potrebe za dopunskim uređajima za ograničenje nego bi se na osnovu lokacije određivala ograničenja. Obzirom da je poznat smer kretanja na ulicama, ne bi bilo moguće da skrenete u jednosmernu ulicu ili npr da se parkirate na putu.

PROBLEM KONCEPTA

Iako bi se ovo prvo tumačilo kao ograničavanje prava izbora učesnicima saobraćaja. Drugim rečima učesnicima u saobraćaju bi trebalo da se ostavi mogućnost da voze i brže od dozvoljenog pa makar povredili sebe i druge.

Relativizacija vozila bi bila na delu jer bez obzira koji model vozite na vas se uvek primenjuje ograničenje brzine. Ali uvek postoji ekonomičnost koju ovakav koncept ne može da ograniči. Noviji auto bi trebalo da troši manje od starijeg modela. Drugim rečima automobilska industrija bi morala da se pregrupiše i da više obraća pažnju na ekonomičnost i potrošnju. Dok bi vizuelni dojam i dalje bio na proizvođačima i pretstavljao statusni simbol kao i što je to danas.

Problem je takođe u saobraćajnoj policiji kojoj onda ne bi trebalo merenje brzine kretanja vozila i time isključila naplatu kazni i priliva u budžet. Drugim rečima manje radnih mesta u policiji. Ali kako ljudi vole da krše pravila tako bi se i ovo pokušalo izvrgnuti i time bi policija imala više posla na putu i presretanju onih koji ne poštuju regulative. Naravno drakonske kazne bi se podrazumevale i oduzimanje dozvola, automobila, kažnjavanje firme koja je registrovala itd. To sve bi trebalo da se nadomesti BDP-om po čoveku ili smanjenju duga po stanovniku.

Problem je u osiguravajućim kućama koje bi sa ovakvim konceptom trebali da smanje premije na minimum ali isto tako i cenu polise osiguranja.

Takođe ovakav sistem bi trebalo da bude centralizovan na jednom mestu kao što su registracije i da se pravo na kretanje ograniči prilikom registracije.

Ukoliko bi jedno vozilo bilo deljeno sa početnikom u saobraćaju onda bi se na njega primenila početnička ograničenja bez obzira na druge članove koji koriste vozilo. Time bi se ostali članovi solidarisali sa početnikom i svojim delom pokazali pravilan stav prema saobraćajnim propisima. Neko će reći „ali onda ću kasniti na posao jer se ne krećem dovoljno brzo“. Podsećam da početnici moraju da se kreću 90% od brzine ograničene na deonicama. Što znači da bi ste svoje planove i organizaciju morali da pomerizte za vreme trajanja puta do posla + 10%.

Ako putujete do posla 1 sat, morali bi ste da krenete na put 6 minuta ranije da bi ste stigli na vreme. Jer će vam put trajati 1 sat i 6 minuta.

Vozila policije i hitne pomoći bi bili izuzeti od ograničenja brzine zbog hitnosti. Čak bi i neki građani mogli da dobiju posebna prava za kretanje van ograničenja.

Još jedan problem jeste, ali je na prilično dugom štapu, da li bi ograničavanje brzine moglo da više ugrožava saobraćaj. Tj u nekim situacijama dati jači gas može da vam spase život. Ali tu se postavlja pitanje da li vam život spašava brzin kretanja ili startnost tj brzina ubrzavanja.

ZAKLJUČAK

Iako ovo zvuči kao futuristika, zaista nije i tehnologija je dostupna već danas. Ovo su neke ideje koje bi mogle da se primene na mnoge zemlje, ali zašto ne bi smo mi jednom bili prvi da to primenimo umesto što čekamo na druge. Treba probavati i eksperimentisati. Prvo na manjim sredinama po posle skalirati na veća mesta, gradove pa u jednom momentu i na celu republiku.

Uveren sam da bi mogli da izbegnemo ovakve prizore ili bi ih barem bilo mnogo manje.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.