Na ovom kratkom primeru pokusacu da vam docaram kako se postize disfunkcionalnost jednog gradjana, njegove svesti i savesti za svoju okolinu.
Noc 2-3 sata posle ponoci, gluvo doba, nigde nikoga, radni dan.
Odjednom kroz ulicu odjekuje zvuk trcecih koraka jedne osobe, a za njom jos ubrzaniji trceci korak momka koji se ujedno i dere “****** kada te stignem, sada cu da te polomim” i nakon toga zenski vrisak.
Prosecan savesni gradjanin koji se nasao u budan u to doba ili se probudio usled tih vrisaka i galame bi postupio kao sto je moj komsija, pozvao policiju u uputio ih o cemu se radi da posalju patrolu i pomognu zenskoj osobi koju je sada muska osoba stigla i otresa se u svadji i galami.
Nakon 3-5 minuta patrola stize. Uvidja momka sa devojkom. Momak prilazi policijskim kolima, pozdravlja se sa policajcima i nakon sveukupno 30 sekunti nastavljaju dalje.
Sa tacke gledista jednog komsije koji je se zabrinuo za devojku koja vristi kroz ulicu, obzirom na krajnji razvoj dogadjaja verujem da se osecao, u najmanju ruku, kao budala.
Policija se samo pojavila, niti je legitimisala osobu, niti ustanovila sta se desava, niti ih upozorili da se sklone ili stagod, nego jednostavno nastavila svojim putem.
To je recept po kojem se stvaraju ravnodusni gradjani. Oni koji su u takvim i slicnim situacijama ispali budale. Jos ako je prilikom prijave policiji trazeno ime, moguce je jos samo da sebi nakaci neku bedu i da ga neko maltretira jer ne gleda svoja posla. To je ujedno recept kako kasnije taj isti covek nece pozvati policiju pa makar ispred njega silovali devojku, tukli coveka ili nesto mozda gore.
To je isti taj covek koji sutra nece prijaviti komsiju koji tuce zenu i maltretira decu.
To je samo jedan banalan primer ali ujedno univerzalno objasnjenje za efekat leptira.
